Izaberi terapijski modalitet

REBT je skraćeni naziv psihoterapijskog modaliteta Racionalno-Emotivno Bihejvioralna Terapija. Razmišljanje, osećanje i ponašanje su tri nezavisna, ali tesno povezana sistema. REBT polazi od pretpostavke da svi ljudi imaju dve urođene sklonosti: da razmišljaju racionalno ( samopomažuće) i iracionano (samoporažavajuće). REBT se razlikuje od drugih psihoterapijskih pravaca  po tome što ne stavlja naglasak na istraživanje prošlosti, već se fokusira na sadašnjost, na  aktuelno mišljenje, osećanje i ponašanje, koje klijent ima u odnosu na sebe, druge i uslove života. Osnovni cilj je navesti klijente da ispitaju i promene neka od svojih najosnovnijih uverenja, naročito ona koja dovode do smetnji i poremećaja. REBT se usmerava na sagledavanje mogućih rešenja, na akciju i na praktične korake koje osoba treba da preduzme kako bi ostvarila željeni cilj. U tom smislu  REBT neguje praktičan pristup rešavanju problema.

Transakciona analiza (TA), je teorija ličnosti, moćan psihoterapijski model i model komunikacije. TA je socijalna psihologija koja se tokom poslednje četiri decenije razvila tako da je postala deo psihoterapije, savetovanja, edukacije i organizacionog razvoja. Rad u transakcionoj analizi se bazira na analiziranju strukture ličnosti klijenta, njegovih obrazaca komunikacije sa drugima, njegove lične istorije i naravno njegovog doživljaja svega toga. Cilj TA je da osvesti igre i životni skript osobe, te da u saradnji sa psihoterapeutom osoba izađe iz svog skripta i počne da živi autentičan život. Iako je TA najkorisnija u poboljšanju komunikacijskih veština i rešavanju poteškoća. Značajna je i za lični rast i razvoj, kao i za sve one koji žele da sebe razumeju bolje.

Psihologija ličnih konstrukata ima sveobuhvatan i veoma kompleksan teorijski sistem koji se značajno razlikuje od pretpostavki i terminologije koja se koristi u drugim terapijskim pravcima i zato će principi psihologije ličnih konstrukata ovde biti predstavljeni u najopštijim crtama. Keli je, izlažući svoju psihologiju, rekao da u njoj nema ega, nema id-a, nema motivacije, učenja i nagona – svih onih termina koji su sastavni deo psihološkog vokabulara.

U osnovi psihoterapijskog odnosa, uostalom i svakom drugog odnosa, jeste dijalog između dve osobe, u ovom slučaju klijenta i terapeuta. Jedan od osnovnih principa kojima se konstruktivistički terapeuti vode u odnosu sa terapeutom naziva se lakoverni pristup. Ovo podrazumeva da terapeut ne smatra da ima nekakve specifične moći koje mu omogućavaju da odredi šta je važno a šta nije od onoga što mu klijent govori, ili šta je tačno, a šta ne. Terapeut je lakoveran, što znači da bezuslovno prihvata i poštuje sve što mu klijent kaže. Drugi važan zadatak koji terapeut ima jeste da klijenta razume pomoću njegovih sopstvenih reči, tj. da uđe u klijentove cipele i vidi kako izgleda šetati se u njima.

​Krajnji cilj terapije je, međutim, sveobuhvatna promena koja zahvata i sržne strukture (dakle – identitet osobe) i ovakva promena se u konstruktivističkoj psihoterapiji naziva rekonstrukcijom.

O. L. I. Integrativna Psihodinamska Psihoterapija je psihoterapijski pravac sa bazično psihodinamskom orijentacijom. Teorijski je zasnovan na integraciji saznanja četiri psihoanalitičke psihologije: psihologije nagona („klasična psihoanalitička teorija“), Ego psihologije, psihologije objektnih odnosa i Self psihologije. Osnivač metoda je Nebojša Jovanović, psihoterapeut iz Srbije. Metod rada s klijentima je, takođe, integrativan, jer se primenjuju tehnike različitih psihoterapijskih pravaca (psihoanalize, geštalt terapije, transakcione analize, bioenergetike, NLP, „fokusiranja“, biofidbeka i neurofidbeka, REBT-a) u kombinaciji s tehnikama nastalim u okviru O. L. I. metoda. Tehnike različitih psihoterapijskih pravaca se uključuju u rad sa klijentom ako mogu da doprinesu razvoju neke od navedenih emocionalnih kompetencija (koje su sastavni elementi sposobnosti za ljubav i rad).

Geštalt psihoterapija usmerena je na svesnost o tome što se dešava ovde i sada. Ta svesnost omogućava nam da delujemo u skladu sa svojim autentičnim potrebama. Na taj način izbegavamo sukobe unutar sopstvene ličnosti. Cilj geštalt terapije je jačanje klijentovog samopouzdanja, do okretanja klijenta od podrške u okolini do podrške u samom sebi. Čovek se u geštalt terapiji smatra zdravim sve dotle dok je u kontaktu sa samim sobom, svojom okolinom i odnosima između sebe i okoline.

Porodična psihoterapija je savremeni terapijski model koji obuhvata rad sa pojedincem, partnerima i porodicom. Ono što je razlikuje od ostalih je sistemski pristup pojedincu i porodici. Sistemska porodična psihoterapija porodicu posmatra kao celinu koja je veća od zbira njenih pojedinačnih delova, tj. njenih članova. Promena kod jednog člana porodice utiče na ostale članove, a samim tim dolazi do promene u celom porodičnom sistemu. Tako pristupajući, porodična terapija uzima u obzir kontekst u kojem pojedinac i porodica živi i to na nivou većih sistema kao što su šira porodica, društvena zajednica, kultura, nacija, kao i na nivou subsistema kao što su roditeljski, partnerski, sibling-braća i sestre. Porodična terapija ne smatra da je pojedinac problem ili da je problem u pojedincu, već u odnosima, relacijma i interakcijama koje ostvaruje u porodici.

Ostali psihoterapijski modaliteti